hrvatski

Nuklearno gorivo iz oceana

 

Nova tehnika pribavljanja uranija je ekološki prihvatljivija od trenutne tehnike iskopavanja uranija iz zemljine kore, a samim time i nuklearna energija postaje sve atraktivnija energetska opcija.

U nuklearnim elektranama se koristi visoko-radioaktivni izotop uranija da bi voda što prije prokuhala i dobila se vodena para koja se pak koristi za pokretanje turbina i stvaranje električne energije.

Internacionalna agencija za nuklearnu energiju procjenjuje da će se cjelokupna proizvodnja energije iz nuklearnih izvora povećati za 68% u sljedećih 15 godina. Trenutno je u svijetu preko 450 nuklearnih elektrana koje koriste uranij, a za njihov rad je potrebno izvuci 60 000 tona teškog metala uranija        ( tj. uranijevog dioksida ) godišnje. Uranij se obično dobiva tako da se detoniraju ogromne količine ekploziva u zemljinoj kori čime se prave ogromne rupe i tada se iz raznesenih ostataka zemljine kore vade razneseni ostaci teškog metala uranija koji se dalje obrađuje.

 

Da bi se izbjeglo stvaranje ogromnih rupa u Zemljinoj kori ( a i sama količina uranija u Zemljinoj kori je znatno ograničena – vidi sliku), znanstvenici su dosli do nove tehnike pribavljanja uranija i to direktno iz oceana ( morske vode ). Veoma je zanimljivo da Zemljini oceani sadrže velike količine uranija, ali je mali problem u tome da su koncentracije veoma male. Koliko su male, moglo bi se ilustrirati primjerom da u jednoj litri vode otopite jedno sićušno, jedva golim okom vidljivo zrno soli. S druge strane, oceani su ogromni, a ako bi mogli jeftino i efikasno izdvojiti uranij iz ocena, opskrba bi bila takva da bi mogli pokretati nuklearne eletrane tisućama godina.

Uranij u morskoj vodi u kontaktu s kisikom tvori ion- uranil. Znanstvenici koriste spoj ( amidoksim ) koji im omogućuje da iz mora izvuku samo uranil ion.

Nažalost još uvijek je jednostavnije i jeftinije uranij vaditi iz Zemljine kore nego iz oceana.

Iako se proizvodnjom električne energije uz pomoć nuklearne energije dobiva opasan otpad, te postoji mogućnost nesreća poput one u Fukušimi, ona je prihvatljivija nego fosilna goriva, a uz daljnji tehnološki razvoj postat će jos sigurnija i prihvatljivija.

 

**Napomena: Da bi članak bio zanimljiv, kratak i širokoshvatljiv, znanstvene činjenice su toliko pojednostavljene da graniče sa znanstvenom točnošću.

 

Follow us! Like us!
Oglasi